fbpx
Popust!

Hronike samotnjaka

2.569,60 рсд

Spremili smo još jedan komplet knjiga za sve naše čitaoce zaljubljene u usamljenike, marginalce i uvrnute priče. Junak je u ovim knjigama uvijek sam, pred preprekom koju valja preteći uz pratnju straha i katkad naivnog ili ciničnog humora. Uz njega upoznajemo sva turbulentna i pomjerena stanja uma, uz njega se smijemo sopstvenoj i tuđoj narcisoidnosti, uz njega strahujemo kad vrag odnese šalu. Ovo su priče o velikim i malim usponima i istim takvim padovima. Ovo su, na kraju, duboko proživljeni i autentični prikazi toga kako se izboriti sa sopstvenom malodušnošću i kolika je to cijena koju pojedinac plaća onda kada se konačno i potpuno susretne sa sobom. 

Više o knjigama slijedi u nastavku, a ispod te čeka i nekoliko odlomaka iz našeg izbora.

Poslije zabave // Roman o ocu, roman o zločinu, roman o porodici, roman o prijateljstvu, roman o odrastanju, totalni roman! S temom dvojništva, velikom kakva jeste u našoj književnosti, kakvu čitamo kod Danila Kiša uostalom, pisac uokviruje tematski različite segmente koji ovu knjigu čine presjekom jednog života. Tako osvijetljene momentume uokviruje dvojništvo oca i sina, figura prvog pisca i onog koji nasljeđuje – dar, spisateljsku osjetljivost i zaostavštinu, naređenje da se nepravdama suprotstavlja otvorenim srcem i jednom pisaćom mašinom.

Isusov sin // Zbirka priča Denisa Džonsona “Isusov sin”, koja se sad već svrstava u red modernih klasika američke književnosti, hronika je haotičnog i neobuzdanog svijeta zavisnika i izgubljenih duša, nasilnog i neuređenog pejzaža koji obuhvata sve ekstreme američke kulture. Ovo su priče o američkim odmetnicima i lutalicama, o halucinacijama i blaženstvu, o zavisnosti, neuspjehu i iskupljenju.

Antiklimaks // Talentovani Slobodan Karl živi i piše antiklimaks. Petnaest godina jalovo pokušava da napiše „najbolji roman na svetu” kojim će prekoračiti samozadatu granicu i sebe nazvati piscem – čovekom koji živi isključivo od pisanja. Slobodan je ubeđen da su mu za pretakanje  talenta u uspeh potrebni materijalna sigurnost i vreme, koji u njegovom životu postoje kao međusobne isključivosti. Nesiguran, utehu nalazi u površnim odnosima. Kada mu se život dodatno iskomplikuje razvodom braka i stanjem u kom se nalazi njegov sin, Slobodan je spreman da uradi ono što jedino može – napiše još jedan prosečan roman koji nikom nije potreban, a njemu ponajmanje.

 

Kategorija: Product ID: 5127

Opis

Priča koju želim da ispričam govori o jednom užasnom zločinu. I njena najveća tragedija je, kako bi rekao Kiš, upravo u tome što je istinita. Ne radi se, dakle, o plodu moje bolesne mašte, već o stvarnim događajima. Priča počinje u proljeće dvije hiljade i pete, mnogo godina nakon što se sam zločin desio i u tim trenucima ja ne znam ništa o njemu. Počinje, baš kao u svim lošim romanima, jednim telefonskim pozivom.

Stevo Grabovac // Poslije zabave

Prošao sam pored još uvek živog čoveka, koji je napola virio iz unakaženog auta, i zastao – sada već nekako naviknut na stravičan prizor – uverivši se kako baš ništa ne mogu učiniti da mu pomognem. Čovek je bio sav slomljen i stenjao je glasno i grubo. Krkljao je i sa svakim dahom na usta su mu navirali mehurići krvi. Bilo mi je savršeno jasno šta ga čeka, ali on to nije shvatao i zato sam s velikim sažaljenjem pomislio na ništavnost čovekovog života na zemlji. Nisam mislio da je to što ćemo svi umreti bila velika šteta, već mi je bilo žao što mi u tom trenutku nije mogao ispričati šta sanja, baš kao što ni ja njemu nisam mogao saopštiti šta se dešava na javi.

Denis Džonson // Isusov sin

Tvrdim da je umetnost paralelnih univerzuma ili antiumetnost sačinjena interakcijom antimaterije – ili kako god da, sofisticirano ili banalno, nazovemo umetnost koja je mogla postojati, ali sticajem najšireg spektra okolnosti ne postoji – najveća riznica kulturnog blaga. I to nije nikakav misaoni eksperiment, nikakav veleslalom frontalnog korteksa, već jedna sasvim primitivna implikacija, gotovo očiglednost. U buretu nesagledivih dimenzija, pod najvećim kamenom za kupus koji um može zamisliti talože se neprebrojiva umetnička dela koja nisu ugledala svetlo dana jer umetnici nisu imali resursa da ih stvore ili, češće, sasvim obični ljudi nisu mogli da se pretvore u umetnike. Svi oni su morali da se potčine oportunitetnom trošku umetnosti; da dirinče, rade dosadne poslove, ratuju za hirove osionih vladara, za milostinju stvaraju prozaiku umesto da doprinose dubinom svog emotivnog i analitičkog bića. No, jedna od nametljivijih životnih istina je da uvek postoji neki oportunitetni trošak; ne može guzica u isto vreme i na tronožac i na klozetsku školjku sa termičkom daskom.

Vasilije Glomazić // Antiklimaks

Dodatne informacije

Težina 0,870 kg
Broj strana

400, 121, 260

Povez

Meki

Ocjene

Nema ocjena još uvijek.

Budi prvi i ocijeni “Hronike samotnjaka”